Logičko projektovanje baze podataka
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Prirodno matematički fakultet, Beograd

Logičko projektovanje baza podataka
1. Relaciona baza podataka – pojam i svojstva
Pojam baza podataka pojavio se krajem šezdesetih godina 20. veka i označavao je skup me usobno povezanih podataka koji se čuvaju zajedno, i me u kojima ima samo onoliko ponavljanja koliko je neophodno za njihovo optimalno korišćenje pri višekorisničkom radu. Podaci se pamte tako da budu nezavisni od programa koji ih koriste, i struktuiraju se tako da je omogućen porast baze. Posle svake aktivnosti nad bazom, koja predstavlja logičku celinu posla, stanje baze mora biti konzistentno (valjano); to znači da podaci u bazi i odnosi me u njima moraju zadovoljavati unapred zadate uslove koji odslikavaju deo realnosti modelirane podacima u bazi. U razvoju sistema baza podataka može se uočiti nekoliko generacija sistema za upravljanje bazama podataka (SUBP), koje su ili koegzistirale na tržištu ili smenjivale jedna drugu. Fundamentalna razlika izme u sistema ovih generacija je razlika u modelu podataka, koja se u implementaciji odgovarajućih SUBP reflektuje na efikasnost pristupa podacima i obrade podataka, produktivnost korisnika, funkcionalnost sistema i podršku raznovrsnim aplikacijama. Tako se u prve dve generacije svrstavaju tzv. mrežni (CODASYL) sistemi i hijerarhijski sistemi, koji su gotovo u potpunosti prevazi eni, osamdesetih godina prošlog veka, relacionom tehnologijom kao trećom generacijom SUBP. Sve tri generacije namenjene su pre svega poslovno-orijentisanim aplikacijama. Arhitektura najvećeg broja sistema baza podataka odgovara predlogu ANSI/SPARC studijske grupe Američkog nacionalnog instituta za standarde, i poznata je kao ANSI arhitektura (slika 1). Ova arhitektura predstavljena je hijerarhijom apstrakcija, pri čemu svaki nivo hijerarhije uključuje specifični način predstavljanja, reprezentaciju, objekata, odnosa me u objektima i operacija nad objektima. Hijerarhijska arhitektura omogućuje prirodnu dekompoziciju i efikasni razvoj sistema za upravljanje bazama podataka. Relaciona baza podataka je skup skupova podataka koji se na logičkom nivou mogu posmatrati kao relacije odgovarajućih stepena i dinamičkog sadržaja. Pri tome su te relacije normalizovane (u prvoj normalnoj formi, 1NF), tj. podaci u njima su atomični (nedeljivi).
Slika 1. ANSI arhitektura sistema baza podataka Primer 1.1 Aproksimacija izdavačke relacione baze podataka može se predstaviti sledećim relacijama:
Kao što se vidi, ove relacije moguće je predstaviti tabelama sa sledećim karakteristikama: - nema dupliranih vrsta (jer je relacija skup) - redosled vrsta je nebitan (jer je relacija skup) - redosled kolona je nebitan (jer atributi relacije čine skup) - sve vrednosti u tabeli su atomične.
2. Logičko projektovanje baze podataka
Poseban značaj u radu sa relacionim bazama podataka ima struktuiranje i organizacija samih podataka. Podatke je na nivou korisnika potrebno struktuirati, a na fizičkom nivou organizovati tako da njihovo održavanje bude najlakše, a operisanje njima najefikasnije. Skup postupaka kojima se dolazi do dobro struktuiranih podataka (pravilno grupisanih atributa) u bazi podataka naziva se metodama logičkog projektovanja baze podataka. Skup postupaka kojima se podaci fizički organizuju u bazi, tako da im je pristup i održavanje najefikasnije, naziva se metodama fizičkog projektovanja, tj. metodama fizičke organizacije podataka. Primer 2.1 Prethodna baza podataka može da se predstavi sledećom šemom relacione baze podataka: P (P_SIF, IME, BR_NASLOVA, DRZAVA) I (I_SIF, NAZIV, STATUS, DRZAVA) K (K_SIF, NASLOV, OBLAST) KP (K_SIF, P_SIF, R_BROJ) KI (K_SIF, I_SIF, IZDANJE, GODINA, TIRAZ)

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]